Zašto (neke) žene žive u iluziji?

“Draga, on jednostavno nije zagrejan”, ovu frazu smo čuli što kroz filmove što kroz tekstove.

Međutim, koliko je zaista teško jednoj ženi da poveruje u nju.

“Zar nisam ja trebala da budem ta prava, jedna, jedina”, kada se žensko srce veže za ovu iluziju, jako je bolan proces odvezivanja, toliko, da je žena spremna da ubedi sebe u sve...osim da muškarac jednostavno nije zagrejan.

Kroz rad sa ljudima, lično iskustvo i istraživanje kroz koje sam prošla razgovarajući sa muškarcima, došli smo do jednostavnog recepta: Ako žena želi da bude sa muškarcem, slobodna je, voli ga, spremna je da bude posvećena tom odnosu, muškarac prati tu energiju i prelazi u svoju mušku akciju ako je želja obostrana.

Priroda je jednostavno odredila stvari a ljudi su ih iskomplikovali. Žene primaju, muškarci daju. Našim nežnim, ženskim dušicama je jako komplikovano da prihvate da ako muškarac nije spreman da da, ženska energija koja je ostala ne zadovoljena ne sme nikako prerasti u frustraciju.

Muškarac koliko god bio slomljen, on kad voli i kada je žena spremna da se prepusti on prati taj ples energija i poput pravog osvajača, osvaja čitavo njeno postaje i čini je svojom.

Međutim, žena će pre pitati prijateljicu: “Šta nije u redu sa njim, zašto jednostavno ne shvati da me voli?”, a onda će biti u stanju da posvete dane, nedelje, godine u analiziranju svakog segmenta tog muškarca, dok se on sa druge strane pita zašto toliko “štuca”. Dok je žena spremna da u potpunosti prođe kroz svaki aspekt muškračevog života, analizirajući sve, ispitivajući njegove prethodne partnerske odnose, pa čak i odnos u kojem je (ako je), kod muškarca je nešto jednostavnije:

“Srce mi brže kuca kada pomislim na nju, želim je, seksualno me uzbuđuje, može sto žena da mi se golih skine, može hiljadu njih da mi bude u sms porukama ali izgleda da ja i dalje želim samo nju”, zaključak koji sledi posle toga je: “Ona je prava, koji je sledeći korak.”

Ako je žena zauzeta, muškarac može posle određenog vremena povući svoje oružje. Taj proces može biti bolan za njega, ali muškarac je u većini slučajeva spremniji dostojanstveno da preda pobedu svom protivniku, znajući da ovu ženu može smestiti u kutak svog srca i nastaviti dalje, uvek je negde tiho noseći sa sobom. Dok kod žene to nije slučaj, barem u većini. Žena tada može provesti godine, fantazirajući o ishodima, čekajući, moleći se, pa ne tako retko i ponižavajući se zarad partnerskog odnosa koji se čini da uvek nekako klizi niz prste.

“Pa zar mi nije juče rekao koliko sam mu bitna”, dolazi do svakakvih razgovora sa prijateljicama, rada na sebi i započinjanju “porojekata”, kako da muškarac shvati da je ona bitna, prava, jedna, jedina.

Veoma često ih put može dovesti do terminologije “blizanačke duše” i tu sebe stavljaju na raspeće, misleći da su konačno došle do pravog odgovora zašto njihov muškarac ne shvata /još uvek/ da je ona ta.

Termin blizanačke duše je mnogo puta bio iskrivljen, isprljan i obezvrednjen, jer su baš one žene koje su ostale napuštene, možda čak i nedovoljno voljene, sebe ubedile da muškarac, beži-zato što je ljubav toliko jaka, da ne može da je podnese. Toliko ne može da je podnese, da je otišao u zagrljaj drugoj, gde je malo blaža ljubav. (Kada sam muškarcima, predočila ovu stavku, ostali su šokirani, zabezeknuti, a onda bi uglavnom usledio smeh, pitajući me: “Nevena, da li je moguće da žene to sebi čine”, da dragi čitaoci, moguće je)

Zašto žene to sebi čine? Moramo ući dublje u analizu da bi smo shvatili. Ne smemo zaboraviti da su žene od početka vremena učene da treba da vole i budu voljene (baš kao i muškarci), ali ženskom srcu ta ljubav je smisao postojanja, to je izvor njihovog života. Mogu vas ubediti da im je karijera i uspeh bitan, ali žena nikada ne može da ubedi da joj ljubav nije bitna. A kada ego umeša svoje prste, onda žena ne želi nikako ni po koju cenu da prizna sebi da možda taj muškarac ipak nije taj. Jer ona je već uložila toliko vremena, energije, truda, emocija, da bi odustajanje bilo gore nego od pijenja otrova, ne shvatajući da odlazak je njeno oslobođenje.

Žene su mnogo više od muškaraca gledale bajke, maštale o prinčevima koji će doći i povesti ih u taj magičan svet. Usađeno nam je da maštamo, idealiziramo, nadamo se, ostajemo strpljive u svojoj “kuli”, dok se on kreće ka nama. Pa na tom putu, Bože moj može svašta da se desi i druga žena i kafane i izdaje i sto mu gromova i čuda. Toliko će žena čekati strpljivo da on kad se pojavi njeno žensko srce će se prema svemu ophoditi kao jednom “ups”, na putu ka njoj. Međutim, žena koja je probuđena, koja je osvestila svoje aspekte, ima probudjenu unutrašnju boginju, njena životna sila je zdrava i vitalna, takva žena će muškarcu stavom i energijom reći:“Ja znam koliko vredim, a to što ti daješ je mala cena.”

Stojim pri izjavi od Bob Marlija:

“Najveća kukavica je čovek koji je probudio ljubav u ženi, bez istinske namere da je voli.”

Da, taj muškarac je ne samo kukavica, već dobija greh koji nastavlja da nosi sa sobom, koliko god mislio da je okrenuo leđa i ostavio ženu iza sebe.

Međutim, to nije opravdanje za ženu da vlada i živi iz Ega i kroz njega postupa. Ljubav nikad i neće biti odbijanje, ljubomora, posesivnost, strahovi, bežanje, borba za prevlast, manipulisanje, status (biti u braku i imati dete-kao cilj), separacija osobe od drugih društvenih odnosa, otimanje od drugog partnerskog odnosa itd.

"Ljubav je kada obe duše plove jedna ka drugoj osvešćene i spremne da se predaju zajedničkom toku."

Drage moje žene, vreme je da uvidite koliko ste bitne, božanstvene, koliko je vaša moć velika. Koliko ste samim nebesima posebne, a samim tim treba isto toliko posebne da budete i sebi. Ne pristajte na odnose koji vređaju vaše postojanje, ne pristajte da budete "druge". A najviše, ne pristajte da za kusur sve date.

S' ljubavlju,

Nevena Rozga