Menjajući misli, menjamo život.

Sigurno ste više puta došli u kontakt sa afirmacijama, hteli to ili ne, internet ih je prepun. Čuli ste za film "Tajna", "Luizu Hej" i mnoge druge revolucionare koji su vam rekli da je jako bitno kakve su vam misli jer njima kreairate svoje iskustvo.

Ovim tekstom ću pokušati malo bolje da pojasnim kako to zaista funkcioniše.

Pored toga što u velikom procentu čovečanstvo i dalje veruje u odvojenost od Boga, Izvora, svetlosti, ja verujem da nada još uvek postoji za nas kao civilizaciju.

Ljudi i dalje veruju da je Bog negde na nebu i tu je da sudi o dobru i zlu. Da se prosvetljenja dešavaju samo jogijima koji sede u pećinama negde na vrhu Himalaja ili da je put ka duhovnosti dat samo sveštenicima i "bezgrešnicima". Jednom rečju, ljudi još uvek veruju u budalaštine.

"Nisam dovoljno dobar", "Ja sam samo običan smrtnik, nemam prava da govorim za sebe da sam prosvetljen", "Ko sam ja da pričam o duhovnosti ili da kažem da je istražujem", "Ne vredim", "Moj život nema smisao", "Ljudi su zli", "Samo smrt je sigurna", "Novac je loš", "Ja ne zaslužujem (nadovežite se sami)", "Život je borba, čovek mora da teško radi, da bi postigao nešto", "Samo prevaranti i kriminalci dolaze do većeg novca"... Mogla bih da nastavim, ali verujem da ste shvatili poentu. Ovo su misli Zemljana.

Zamislite koliko je strašno kada shvatimo da su ovo i naše misli, jer mi svi šaljemo svoje misli u etar koje se spajaju u jednom kolektivnom umu. Kolektivna svesnost planete zemlje je naš kolektivni um.

Napomenula bih da je ateizam takođe po meni vrhunac neobrazovanja i nesvesnosti. Tako da ako postoji ateista koji je ovde zalutao, verujem da neće želeti da nastavi da čita dalje tekst.

Svi smo mi deca savršenog Boga. Pored toga što nas je stvorio savršene, dao nam je slobodnu volju sa kojom smo krenuli u pustolovinu da iskusimo oba polariteta, tamu i svetlo, kako bi smo znali da je svetlo tamo gde pripadamo. Bog ne osuđuje svoju decu i nije na oblaku. Bog se nalazi u nama i svuda oko nas. On nema formu, ali je može preuzeti.

Na putu ka svetlosti, mi prolazimo ili smo prošli kroz mrak. Međutim, neko se zaglavi u onoj među zoni, što i jeste stanje Zemljana.

Zemljani su bića sa amnezijom koja su zaboravila ko su. Zaboravili smo KO SMO s. Kada se setimo da smo ceo kosmos, naše misli se automatski menjaju. Mi ne možemo više da održavamo misao "Ja ne vredim" ili "Moj život nema smisla".

Ono što su nas učili duhovnici, motivacioni govornici i filmovi, jeste da pozitivino razmišljamo i da ćemo pozitivno privući u svoje iskustvo.

To jeste delimično tačno. To važi za one koji su prosvetlili sebe ili se visoko uzdigli iznad kolektivne svesnosti. To ne važi za onog koji i dalje veruje duboko u sebi da je odvojen od Boga. Taj će samo doživeti frustraciju, zašto pobogu mantre ne funkcionišu kao što su "Ja sam moćan", "Ja privlačim u svoj život obilje", itd.

Osoba koja nije iscelila svoje misli, emocije, karmu ne može prizvati ništa. Barem ne ono što bi mogla u slučaju da je iscelila sebe.

Osoba koja je iscelila sebe i promenila svoje misli ona menja u potpunosti svoj život.

Zato, prvi korak nije afirmisanje.

Prvi korak je da se zasuku rukavi i krene u duboko čišćenje.

-Zašto i kada osećam ljubomoru? Kako da to iscelim?

-Zašto i kada mrzim nekoga ili određeno dešavanje? Kako da to iscelim?

-Zašto se osećam nesigurno u sebe i druge? Kako da to iscelim?

-Zašto se plašim tuđeg mišljenja? Kako da to iscelim?

-Zašto mislim da ne vredim? Kako da to iscelim?

-Zašto mislim da je život borba? Kako da to iscelim?

-Zašto mi se stalno ponavljaju iskustva, odnosi sa ljudima? Kako da to iscelim?

-Koji deo mene oseća tugu, bol, sujetu...? Kako da to iscelim?

Kada iscelimo segmente sebe, mi zapravo vraćamo fragmente svoje duše koje smo otpustili. Postajemo moćna bića. Postajemo kreatori. I iz te pozicije mi onda zaista i možemo da kreiramo.

Put ka duhovnom buđenju nije lak, izazovan je, ponekad bolan, ponekad iscrpljujuć. Ali ti ne bi bio ovde u životu da nisi pristao na ovaj zadatak. Da nisi pristao-la da se isceliš i da se setiš ko si.

Takođe, data nam je slobodna volja. Možemo da ne učinimo ništa povodom toga i nastavimo da svedočimo dubokoj neispunjenosti i osećaju da nam nešto fali. Taj osećaj ne može da zadovolji ni majčinstvo/očinstvo, ni dubok džep ni bilo koja materijalna stvar koja vam upravo prolazi kroz misli.

Kada se probudimo i izađemo iz matrixa kolektivne svesnosti, tada shvatamo da nam ništa ne treba i zbog toga nam sve dolazi. A unutar sebe se osećamo celoviti.