PRIJATELJICE ŠTA TI BI?

Tema koju ste tražili od mene godinama unazad, a nekako nije bio pravi trenutak, sve do sada. Pisaću o svom ličnom iskustvu i viđenju iz svog ugla.

Zašto je sada pravi trenutak?

Posle preko deceniju izazovnih ženskih odnosa kroz koje sam prošla, smatram da imam dosta i psihološkog iskustva koje nam može dati odgovore zašto dolazi do određenih ženskih-prijateljskih nesuglasica.

Počela bih od toga da sam uvek bila i ostala žena koja podržava žensku moć. Smatram da smo najjače kada smo složene. Da nema te snage koja se može porediti sa udruženim ženama. Razlog tome je što su žene mnogo više vatrenije u onome što žele. Muškarac može priželjkivati stvari za sebe, ali kada žena odluči nešto, nema tih oluja koje je mogu zaustaviti u njenoj nameri. Koliko je ženksa moć velika, svedoči i to da su žene odgajile heroje, naših pa i prošlih vremena. Iza skoro svakog uspešnog ostvarenog muškarca stoji žena sa vatrom u grudima, bilo da je majka, sestra, partnerka.

Žena je portal između duhovnog i zemaljskog. Ona donosi na svet, ona rađa, ona gaji i iz svoje krvi i rana se uzdiže nikad jača. Uzdiže se prava lavica.

Ali šta se desi kada žena skrene sa puta i počne svoju snagu da pretvara u svoje nemire?

Svaka uspešna, lepa, ostvarena žena je prošla kroz negativno ili negativna iskustva sa ženama. Iza svake uspešne, probuđene žene stoji hiljadu njih koje oštrim okom posmatraju svaki korak ove. Noću se u nemiru uspavljuju, ljute na život i nesvesno ljute na sebe što one nisu takve.

Koliko žena može da bude svetlosna snaga ona može biti i destrukcija po sebe i druge.

Baš kroz takva iskustva sam prošla i ja.

Od kada poznajem sebe, nosim sećanje na svoje detinjstvo, pa sve do ovog trenutka dok pišem ove reči, bila sam osoba koja je uvek sebe davala u prijateljske odnose i više nego što je bilo traženo ili potrebno. Svoje prijateljice bih dovodila u svoj dom, puštala u svoju porodicu, nazivala ih sestrama, davala im sve što bi poželele i što bih bila u mogućnosti da pružim. Bilo da je razgovor u sitne sate pa sve do jutra ili suze zbog boli ili osmeh zbog uspeha. Ja sam bila tu. Da dam vetar u leđa i podršku. Svaki uspeh svoje prijateljice bih gledala kao lični. Jer u mom svetu je bilo normalno da sve treba da budemo uspešne, srećne i bezuslovno u ljubavi sa sobom. Svakoj svojoj prijateljici sam bila verni fan, oko svih mikro i makro uspeha. Do tih granica, da bi im davala i svoje recepte za uspeh i bez i jednog trenutka griže savesti posmatrala kako ga koriste.

Međutim, u svetu istine i laži svakog dana pravimo odluku na kom delu arene ćemo sedeti i posmatrati bitku. Neke moje prijateljice su birale pogrešnu stranu.

Moje prvo negativno iskustvo koje me je pripremilo za život se odigralo još u osnovnoj školi. To je bio početak moje modeling karijere, mojih prvih profesionalnih angažmana. Devojčice iz odeljenja to nisu mogle da podnesu. Jer, odakle prava jednoj devojčici da se ističe, bude lepa, privlači pažnju čak i starijih dečaka koji žele da osvoje njen svet. Tada mi naravno nije bilo jasno, zašto njima to smeta. Zašto im smeta moj uspeh. Moje kampanje. Porukice i cveće koje dobijam. “Zar ne bi trebale da sve to dobijamo, imamo i budemo srećne jedna zbog druge”, pitala sam se. Moj odnos sa devojčicama je bio završen tako što sam promenila odeljenje par nedelja pred kraj osnovne škole. Pretnje, ogovaranja, laži, manipulacija je bilo sve čemu su me izložile a na čemu sam im beskrajno zahvalna jer tada sam spoznala kolika je moja unutrašnja moć i da sve zapravo mogu i sama. Takođe, spremile su me i za dalja razocarenja.

Nagovestila bih da su neke od tih devojčica pokušale kasnije kroz život da mi priđu sa nekim polovičnim izvinjenjima. Istina je ta da ja nisam imala više šta da oprostim. Moj život je počeo da se odigrava i da mi se događaju veličanstvene stvari a njihovi su počeli da stagniraju ili se odvijaju sa mnogo manje magije.

Budi istina uvek, budi svetlost uvek prema ljudima i tvoj život će biti takav. Budi laž i tama prema ljudima i to će se reflektovati na tvoj život.

Život mi je mnogo puta to pokazao. Posmatrajući svoje “otpale” prijateljice.

Kroz odrastanje sam imala još desetinak iskustva. Drugarica koja odlazi iz života zbog toga što je savetujem da ne treba da se druži sa ljudima koji žele da je iskoriste. Drugarica koja odlazi iz života zbog toga što ne može da podnese da verujem u Boga. Ova anegdota je jako zanimljiva pa ću je detaljnije podeliti sa vama.

Jedan dan sam započela razgovor sa prijateljicom na temu vere, energije i Boga, na šta je ona bila zgrožena kada je čula da ne verujem u Darvinovu teoriju čovekovog nastanka. Sobzirom da je prijateljica biolog po struci nisam želela da ulazim u dublje rasprave. Uostalom, svako ima prava da veruje da je nastao od majmuna. Svi imamo prava da verujemo u šta god poželimo. Ali isto tako nemamo prava da se mešamo drugima u njihova verovanja, pa to nisam ni činila. Poimanje duše kao koncepta je za nju bilo previše mistično, odmah sam shvatila. Samim time ta večera se pretovorila u ubrzane razgovore na drugu temu i zaključivanje večeri. Uveče sam legla da spavam, u potpunosti opuštena i skroz u zaboravu na razgoovor koji se odvio pre par sati. Ujutru sam se probudila sa preko 50 poruka od svoje prijateljice. Uz kafu sam počela da ih čitam. Skratiću poruke u par teza: svi ljudi koji veruju u Boga su manje inteligentni od onih koji veruju da su nastali od majmuna. Bog ne postoji. Duša ne postoji. Ja sam debil.

Zabavno, zar ne? Tako sam i ja doživela. Odgovorila sam na poruku da je voljena sa svim svojim teorijama i verovanjima.

Posle toga naše prijateljstvo se rasprslo. Tiho. Savršeno. Dan, danas tu osobu volim i šaljem joj ljubav kad god na društvenim mrežama mi se pojavi.

Ovu anegdotu sam vam ispričala iz razloga što smatram da je jako bitno da uvidite šta sve ljudi mogu da ne podnose kod vas. Da li je toj prijateljici smetala moja vera? Sigurno. Da li je to jedini razlog našeg prestanka druženja? Nije. Za nju je to bila kuliminacija nečega što je skupljala prema meni ko zna od kada. Ali to više nije bitno. Jer kada smo istina sa sobom isto tako znamo da ne moramo da pristajemo na ljude koji vređaju našu dušu. Ista ta prijateljica je posle bila u gostima kod mene u Grčkoj u mom domu, došla je sa drugom osobom koja je bila pozvana, ne javivši se meni da dolazi kod mene u moj dom i to na par dana. I opet sam je volela, ugostila i šaljem joj svu svetlost ovog sveta.

Evo još jedne anegdote kada su prijateljstva u pitanju. Jedna moja prijateljica je bila potpuno dete kad sam je upoznala. Ne dete u godinama. Dete po načinu odevanja, ponašanja, izgledu, razmišljanju. Ali sam osetila da kao neobrađeni dijamant svako ima svoj potencijal koji čeka da se iskaže. Uzela sam je pod svoje “okrilje” što bi se reklo i pomagala joj da sazri. Da razume život, počev od oblačenja, razmišljanja, ljudi, muškaraca, partnerskih odnosa. Kako da isceli svoje srce, kako da bude sebi bitna. Kako da prepozna muškarca koji je tu da iskoristi ili ostane. Sati, dani, godine, izlasci, spavanja kod mene, bezbroj telefonskih razgovora. Ubeđivanja, da otpusti muškarce koji u njoj ne vide sjaj i ode na jedan odmor, ,jer sam imala osećaj da će upoznati “čoveka svog života”. Danas je ta devojka uskoro žena tom čoveku.

Par nedelja posle početka njene veze sedimo u kaficu i ona mi govori da je ljubomorna na mene zbog nečega što je njen dečko kojeg u tom trenutku nisam ni poznavala izjavio za mene. Odaljavanje, umanjavanje mene u njegovim očima. Distanciranje, jer odjednom je devojka koja je znala sve o njoj mogla da postane neko koja zna sve o njoj. Ta spoznaja uvek bude bolna za one koji nisu otkrili da nije bitno ko šta zna ili ne zna o njima. Početak veze i kako tradicija nalaže, nema više čestih poziva i oseća se neki prećutni strah i distanca u svakom. Odjednom neko tiho takmičenje se probija kroz ljubav koju oseća prema meni.

A šta kada vas za srce ujede neko sa kime ste se duhovno posestrili?

E to je isto jedna posebna priča.

Voleći život i ljude kako sam nagovestila gore, volela sam jednu prijateljicu toliko da smo jedna drugoj predložile da se duhovno posestrimo.

Godine bliskosti, zajedničkog posla, podeljenih emocija, suza i osmeha, pada u vodu onog trena kada kažem: “Sestro, ja sam se verila”.

“Čestitam Neno”, i sat vremena o njenim usnama i ubodu inekcije i bolu kroz koji je prošla. Pažljivo sam slušala ne puštajući mrava sumnje da se probije u moje misli, ali jeste. Dani prolaze i očaj kod nje raste. Jer ona bi baš život koji ja živim. Jer ona bi baš Grčku, decu, ljubav svog života. Ona ne bi muškarca koji uporno bira drugu ženu, ona ne bi osećaj ne ispunjenosti što još uvek nema decu. Ona ne bi sve ono što se odvijalo u njenom životu. I ja sam to razumela, stavila flaster na ujedeno srce zbog nedostatka sreće zbog mene. Jer ja sam ta koja je uvek slavila tuđe radosti i hej, imala pravo da se neko jednom raduje zbog mene i stavi na tren svoje boli sa strane. Međutim, previše sam tražila. Na moju poruku ljubavi, gde joj govorim da je život mnogo više od onoga što se sada dešava, da je voljena i podržavana na svakom koraku, da joj želim sjaj koji će doći i da muškarac koji ne želi da bude tu i ne treba da bude. Odgovor stiže: bes, frustracija, raskidanje sestrinskih zaveta, poslovna pretnja. Sve ono što oseća prema životu, tom muškarcu, mom postojanju i ostvarenju skupljeno u emociju prema meni.

Mogla bih još tekstove i tekstove da pišem o svojim ličnim iskustvima ali izvukla sam par.

Dolazimo do dela zašto to žene rade?

Nažlost u ovim primerima možemo da vidimo žene koje su učene od malih nogu da se takmiče sa drugim ženama. Devojčice to nemaju prirodno urođeno u sebi. Devojčice rastu u devojke koje gledaju na druge devojke kao na pretnju, opasnost da se mogu njihovom muškarcu svideti. Da mogu biti uspešnije od njih. Da nisu dovoljno lepe kao ona ili one.

Taj ideal lepote je toliko puta doveo žene u zabludu da moraju težiti idealu tuđe lepote. U svakom ovom primeru negde je manje, negde više osećaj nedostatka samopoštovanja, samopouzdanja i ljubavi prema sebi. Razlozi mogu biti brojni: odbijanje od muškaraca koje su voleli, druga žena koja je preuzela muškarca, bolesti, fizičke karakteristike, osećaj nedovoljne ispunjenosti, osećaj da nešto fali, osećaj da nisu dovoljno lepe, vredne, a pre svega dovoljne.

Koren zaista datira u odrastanju i detinjstvu.

Sećam se beskrajnih reči moje majke:

“Toliko si lepa, toliko si voljena, toliko si moćna. Ti možeš sve”,

i ja sam odrasla u takvu ženu. Ženu koja može sve i ženu koja ne gleda drugu ženu. Već ispred sebe svoju putanju. Dok čitate ove reči dobro razmislite kako odgajate svoje ćerke, svoju decu, čime ih učite. Da li su dovoljni, da li su vredni?

Nikad više nije bilo bitnije isceljenje. Mi možemo da isceljujemo šta god poželimo ali ako ne iscelimo uzrok svih problema, a to je da nismo dovoljni, da naš život ne vredi i da nismo dovoljno moćni, mi zapravo mnogo sporije i teže isceljujemo ostale fragmente.

Osoba koja ima moć u sebi nema potrebu da se takmiči, nema potrebu da se pravda, nema potrebu da pristaje po svaku cenu na ljude koji nisu za njegovo dobro.

Svaki ovaj odnos, bilo da su ovi ljudi još uvek ili ne u mom životu, sa moje strane se završava jednim: Šaljem ti ljubav i svetlost i nadu da se setiš ko si i koliko si moćna prijateljice.

Dok se žene ne sete da u drugoj ženi ne postoji krivac, one ne mogu napredovati.

Nije druga žena kriva što je lepša, ostvarenija, uspešnija. To je njen život. Uvek ima od lepše još lepša (lepota je u oku posmatrača), uvek ima od uspešne, uspešnija, od ostvarene, ostvarenija. Ali ako težimo tome, da se takmičimo, onda će nam trebati hiljade života samo da dođemo do trenutka da udahnemo vazduh.

Nemojte pristajati na prijatelje koji se ne raduju vašoj sreći. Koji ne znaju da cene vaš uspeh. Koji vas ne bodre na svakom koraku. Koji neće biti tu usred noći da pozovete. Nemojte pristajati na prijateljice koje će u vama videti konkurenciju. Koje će vas posmatrati kroz oči analiziranja, a ne ljubavi. Nemojte pristajati na prijateljice koje vam neće iskreno sve reći, već zadržavati za sebe neke stvari. Nemojte pristajati na prijateljice koje vas neće veličati kao Boginju.

Žena koja je probudila unutrašnju Boginju ona želi da i druge žene učine to isto. Ona slavi to buđenje u svojoj prijateljici, ona pravi rituale za njeno ponovo rađanje.

Ljudi su toliko izopačeni, lažni, prevrtljivi. Biće tu pet minuta i pomislićete ona mi je kuma, ona mi je sestra. A onda će skinuti maske. Kada to učine, pogledajte u to lice ako niste uspeli da ga vidite pre i recite u sebi: Blagosiljam te. A zatim se povucite, ili zauvek napustite taj odnos.

Poruka ženama: Niste probuđene sve dok vas boli druga žena. Niste svetlost, sve dok ne vidite svetlost u svakoj ženi. Niste ljubav, sve dok ne vidite ljubav u drugima. I niste Boginje, sve dok ne slavite u svojim duhovnim sestrama Boginje.

S' ljubavlju,

Nevena Rozga