BUĐENJE USPAVANE ŽIVOTNE SILE-početak svih početaka.

Sigurna sam u to da su mnogi od vas počeli da primećuju da od ljudi više ne možete da dobijete gotovo ništa, barem kada pričamo o razmeni energije, znanja, emocija, životne sile. Počeli smo da se dosađujemo. Ljudi su počeli da nas zamaraju. Isprazne priče, dešavanja koja još tu i tamo iz pristojnosti slušate dok klimate glavom, pitajući se: "Zašto gubim svoje životno vreme", opet zarobljeni u nemogućnosti da načinite odluku, podignete se i napustite konverzaciju, odnos, prijateljstvo, dešavanje, mesto.

Zašto smo počeli da se dosađujemo?

Naše duše znaju da nisu došle na planetu Zemlju da slušaju o noćnim izlascima, garderobi, botoksu, kolima, poslovnim sastancima i projektima. Šta više, naše duše sigurno nisu došle ovde da prave selfie, razmišljaju o najboljem uglu za fotogorafiju kako bi se brend koji se nosi video. Nisu došle da prate bivše partnere i da se pitaju ko je sa kim bio. Nisu došle da prave smicalice i ogovaraju.

Šta više, naše duše su se duboko smorile i uspavale. Mi smo ih smorili. Naši zatupljeni razgovori, zatupljena ponašanja, pa čak i odluke koje smo donosili, partnere koje smo birali, prijatelje koje smo u svoj život uvodili. Gotovo da mogu da vidim kako su naše duše sa zevanja prešle u dubok san.

Posledice toga su nedostatak životne sile, osećaj da nam nešto duboko u nama fali (oh, da), zatim ono što već zovemo "bolest modernog doba"-depresija.

Nije ni čudo što ljudi lutaju životom pitajući se: "Ko sam ja?"

Negde davno to "JA" se izgubilo. Ostala je ljuštura koja je kreirana za spoljni svet, a unutra-praznina.

Posle višegodišnjeg rada na sebi i rada sa klijentima sada gotovo već mogu da vidim "zombije".

Osetim ih na prvi trzaj oka kada prođu ili se pojave u mom društvu.

Ti nisi došao-la u život da budeš zombi! Inače, ovaj tekst ne bi ni čitao-la. Ne bi načinio-la taj klik i došao-la dovde.

Ti želiš nešto više od života. Možda u ovom trenu ne znaš šta je to -više-, ali veruj mi kada ti kažem da to -više- će samo doći onog trena kada odlučiš da preuzmeš 100% odgovornost za svoj život.

Korak br. 1

Kojim ljudima je vreme da spakuješ kofere iz svog života?

Najviše nam oduzimaju energiju prijateljstva, parnterski odnosi, poslovni partneri i naravno porodica.

Koliko god nam bilo teško da neke ljude ispratimo iz svog života, znajte da onog trena kada im spakujete kofere oni će i dalje biti tu, ali način na koji vi reagujete na njih će biti drugačiji, a samim tim, sve će biti drugačije. Način na koji vam se oni obraćaju, situacije u kojima učestvujete zajedno. Kada preuzmete odgovornost i odlučite da ne želite da vas više određena osoba remeti, ona postaje poput vazduha koji prostruji tu i tamo pored vas. Vremenom ni taj vazduh više nećete primećivati.

Korak br. 2

Prestani da psuješ. Ovo se možda čini smešno, ali ako si osoba koja psuje, svaki put kada izgovoriš psovku ti spuštaš svoju vibraciju. Spuštaš i degradiraš svoje postojanje. Ne, nije cool da žena psuje ko kočijaš, ne nije cool da muškarac smatra da je normalno da mu psovka bude žargonska uzrečica. Ljudi koji rade na sebi gledaće te sa sažaljenjem, znajući šta činiš sebi.

Korak br. 3

Jako je bitno da imaš hobi. Hobi je posao kojim duša želi da se bavi, ako uspeš zaista i da ga pretvoriš u finansijsku dobit, na duplom si dobitku.

Korak br. 4

Okruži se ljudima koji slave sebe, koji rade na sebi, poseti organizacije koje daju podršku podizanju vibracije i buđenju nove planete. Mi već svedočimo tome, sa tobom ili bez tebe. Vreme je da ti odlučiš da svedočiš isto. Na taj način u tvoj život će ući neka nova prijateljstva, ovaj put će biti mnogo kvalitetnija. Imaćeš ljude na visokim vibracijama i iz ništavila u kojem si bio-la, počećeš da osećaš kako se životna sila pokreće.

Korak br. 5

Poveži se sa svojom intuicijom, telepatijom. U početku je jako teško uspostaviti kontakt pogotovo kad je kanal prekinut. Toliko dugo ti je intuicija govorila šta da radiš, kuda da ideš i svesno si odlučio-la da je ne slušaš. Ona je odustala od tebe. Ovaj put je moraš pozvati, negovati i biti strpljiv-a. Nemoj se stideti da odeš i na seanse koje ti se učine da bi ti prijale i pomogle.

Korak br. 6

Možda najbitniji korak. Kada god osetiš da se vraćaš starim navikama, toksičnim odnosima, ljudima, konverzacijama, ovaj put ako opet pristaneš na to, šteta je veća. Ovaj put svesno znaš da ti čini loše i poput narkomana ideš po još. Ovaj put, odustajanje ne može da bude opcija. Ovaj put kada osetiš da te nešto ponovo vuče dole, moraš se tri puta jače odupreti. Energija želi da nas preispita, koliko mi zaista nešto želimo. Koliko zaista želiš da budeš slobodan-a? Ta sloboda nam je prirodno data, ali smo je svesno ili nesvesno odrekli. Sada je moramo zaslužiti. Ona će nam stavljati prepreke kako bi bila sigurna da je želimo.

A jednom kada se oseti...

Ne može se meriti ni sa čim. Jednom kada se životna sila pokrene...

Podeliću sa vama par kratkih komentara mojih klijenata koji će pomoći da vam se dočara taj osećaj. Neću stavljati imena zbog njihove privatnosti, sami će se pronaći.

"Kada si mi prvi put pričala da će sve biti drugačije onda kada se oslobodim obrazaca, karme, boli ja sam mislila da je ova devojka luda ali nešto me je vuklo da ti verujem. Ja ti ne mogu svojim bićem dovoljno zahvaliti, ja ti ne mogu čak ni objasniti koliko se osećam oslobođeno, koliko su moji dani drugačiji. Biću ti zauvek zahvalna, što si me probudila, što si mi dozvolila da pronađem sebe, koju sam tako davno izgubila."

"Nevena, jutros kad sam se probudila nešto je bilo drugačije. Kao da su sve praznine ispunile koje nisma ni znala da imam. Da li je moguće da život može toliko drugačiji, lepši biti? Šta ja tebe pitam, smejem se sama sebi, tebe, koja si sve to već osetila, probudila, doživela. Ej, ja pitam tebe, koja si me naučila da je život sloboda, ali pitam te jer te ne gledam kao učitelja, gledam te kao sestru, sebi blisku, gledam te kao jedno, jer to si u meni probudila. Gledam svoju decu drugačije. Ej, pogled kroz moj prozor je drugačiji. Sve je drugačije. Volim te. Da, rekla sam, volim te, svom terapeutu, volim tebe, volim ovu mačku što mi šeta po simsu, konačno volim život."

"Čitala sam knjige, pričale su o ovom osećaju, čitala sam tvoje knjige i osetila sam na trenutke to što zoveš, životom, pravim životom. Ali osećala sam i tugu jer sam negde znala da ja to nemam u sebi. Nemam taj osećaj koji ti govori da si živ, da si ovde sa razlogom, da sam svetinja, da se Bog iskazuje kroz mene. Znala sam da to negde trebam da osećam, ali jednostavno, nisam...

Ovo ti pišem jer znam da ćeš razumeti kada ti kažem da se juče u trenu sve promenilo. U trenu, iako se taj tren spremao punih 46 godina moga postojanja. Promenilo se sve. Možda su seanse kroz koje smo prošle, možda su sve knjige koje sam do sada pročitala, možda je moja odluka da radim na sebi, možda je sve. Nije bitno više, jer ja sam konačno srećna. Evo dok ti pišem plaćem od neke Božije milosti koja me mazi svuda po telu."

Naravno da je bilo mnogo prelepih komentara i izvinjavam se svojim klijentima što neću staviti sve, ovaj tekst bi bio predugačak.

Nisam vam stavljala komentare svojih klijenata iz razloga za hvalospevom o sebi. Ostavila sam vam ove komentare da vidite kako se čovek koji se probudi zahvaljuje svemu.

Zato je korak br. 7

Zahvalnost i ljubav.

U svojoj jednostavnosti.

Nemoj zaboraviti, da se ti računaš! Tvoje postojanje se računa! Trebaš nam, trebaš nam probuđen-a.