SEXUALNOST KAO SVETINJA ILI SREDSTVO MOĆI.

Živimo u eri gde sada već jasno možemo da vidimo razliku i deobu između ljudi koji na sexualnost još uvek gledaju kao na tabu temu, alat za dobijanje moći, statusa, zadovoljstva i one ljude koji sexualnost doživljavaju kao svetinju.

Da bi nam uopšte bilo jasno zašto je došlo do velikog rascepa u čovečanstvu moramo razumeti korene koji datiraju možda čak od početka našeg postojanja.

Sexualnost kao sredstvo moći je oduvek bilo nešto što se prožimalo kroz društvo koje je nama poznato, što kroz istoriju, što kroz doba kojem i sami svedočimo. Sexualnost je oduvek bio moćan alat za dobijanje gotovo svega što se može zamisliti, barem onima koji su u svojoj sexualnosti imali i malo magije. Ratovi su se vodili zbog žena čarobnica.

Muškarci su svoje frustracije oslobađali kroz seks, žene su dobijale poziciju, prestiž, moć, ako pričamo o najstarijem zanatu čak i novac. Užitak koji se doživljavao prilikom seksa je čak i čitav antički svet zadobio i ljudi su uživali u plodovima. Menjanje partnera je iz tabua prešlo u normalnost, pa opet u tabu sa dolaženjem religije i njenih čvrstih pravila, sedam smrtnih grehova i ideologijom da Bog gleda i da treba biti pošten u svom bračnom krevetu. Brak postaje institucija, što opet nije zagarantovalo sexualnost kao svetinju iz razloga što su ljudi uglavnom stupali u ugovorene brakove ili u brakove koji su služili kao sredstvo moći.

A zatim je došlo vreme kada su preljube, intrige, fetiši lako pronašli svoj put ka ispoljavanju svega što je zapravo prikriveno duboko nezadovoljstvo, barem kada pričamo o užitku koji se svodi na trenutno pražnjenje i zadovoljavanje nagona. Seks je postajao vremenom igra koja je služila za razonodu, dobijanje ili davanje. Magija je vremenom ponestajala i ostala samo kod retkih koji još uvek vagaju između prihvatanja da je sexualnost svetinja ili sredstvo moći.

A oni koji su vagnuli na tasu ka sexualnosti kao svetinji...

Oni žive ekstazu koja se prožima i prenosi na sve ostale sfere njihovog života. Jer kao što već znamo, sve je energija i jedino energija ne može da laže. Osećaj ne može da laže. A taj osećaj vam govori da ste živi, da postojite, da ste ljubav, da ste Božiji hram, da ste vredni, uvek podržavani nikada ostavljeni. Kada slavimo svoju sexualnost ona postaje sveta. Kada sexualnost postane sveta, mi smo oslobođeni sve karme koja je vezana za nas od ko zna kojih vremena. Oslobađamo svoju životnu energiju i dozvoljavamo joj da se ispolji kroz nas. Kada sexualnost postane sveta ona vodi do prosvetljenja.

Šta znači sveta sexualnost ?

Dodir duša koje se spajaju u homogenu celinu, teku jedna kroz drugu, dozvoljavaju da se srce otvori bez straha, bez blokada. Zatim, par vodi ljubav srcem, dušom, telom. Telo je prateći element. Telo više nije dominantan kreator, telo prati ples energije. Energija srca diktira tempo, duša je podržava i pomaže da zadovoljstvo životne sile prostruji kroz svaki delić našeg bića i postane stvoritelj ekstaze koja ispunjava najtananije kutke našeg tela. To je nemoguće izvesti ako ne postoji ljubav. Prava, iskonska ljubav. To je začin koji ako fali, nema ni početka.

Jednom kada se ovo oseti i osvesti kao velika istina kojoj nismo bili izloženi i naučeni, svako drugo zadovoljstvo koje se upražnjava pogrešno postaje gotovo nemoguće. Naša tela, odbijaju da prime strance koji u kontaktu sa nama mogu oskrnaviti ono što smo za sebe stvorili-hram.

Orgazam se ne postiže, životna sila ne teče i posle takvih sexualnih odnosa ljudi ostaju prazni pitajući se šta se desilo, gde je ona magija koju sam osetio/la.

Rezultat gotovo uvek biva isti, apstinencija dok se ne desi orgazam duše sa novim poznanstvom a naše telo samo opet poželi da isprati ritam.

Sex kada se upražnjava kako treba, on isceljuje i fizičke probleme kao i duhovne, suptilne energetske. Ono što se dešava kada se sex ne upražnjava kroz tantričku energiju ili dozovljavanje strujanja prane (životne sile), mi možemo preuzeti probleme od partnera koji nama ne pripadaju. Među njima su strahovi, brige, blokade, patnja, depresija, stres. Ne svesni toga ljudi stupaju u partnerske odnose sa ljudima koji nose prtljag sa sobom koji je teži od njih samih. Kada dođe do razmene energije, sexualne, mi razmenjujemo ono što nosimo u sebi, a često barem u ovom vremenu u kojem živimo to bude mnogo negativnog prtljaga.

Pa se osoba koja se osećala skroz u redu, može osetiti veoma brzo posle odnosa naprosno drugačije, iscrpljenije, besmislenije.

Nije dovoljno sebe samo fizički zaštititi u odnosu, jako je bitno sebe zaštititi i duhovno, kao i svoju auru koja se i te kako spaja sa aurom osobe sa kojom delimo postelju.

Pa moje pitanje za vas glasi: "Da li uopšte znate sa kime upražnjavate odnose? Koje energije preuzimate?"